Чије су паре не зна ни Врховни суд

Извор: vijesti.me

Спор између Покрета за Пљевља и Нове српске демократије, вриједан више од 158 хиљада еура, рјешаваће Уставни суд, након што је Врховни суд о истој правној ствари донио двије дијаметрално супротне одлуке.

Покрет за Пљевља, чији је предсједник Новица Станић, поднио је жалбу Уставном суду, након што је Врховни суд укинуо своју ранију пресуду у корист Покрета за Пљевља и поступак вратио првостепеном суду.

На тај начин, сматрају у Покрету, повријеђено им је право на правично суђење и предлажу Уставном суду да укине одлуку Врховног суда и предмет врати на поновни поступак и одлучивање.

Покрет за Пљевља води поступак против Нове српске демократије, због непоштовања коалиционог споразума о заједничком наступу на изборима 2016. године.

“Вијести” су раније објавила да је по основу главног дуга за неисплаћена буџетска средства по основу једног посланичког мандата за период од 8. новембра 2016. до 30. септембра 2019. године, Нова српска демократија морала Покрету да исплати 158.792 еура, са законском каматом од 22. октобра 2019. па до коначне исплате и на име доспјеле затезне камате обрачунате до 21. октобра 2019. износ од 20.597 еура.

Основни суд у Подгорици је тада Нову обавезао да на име трошкова поступка Покрету исплати 3.367 еура.

Мандић и Станић потписали су 19. септембра 2016. коалициони споразум о заједничком учешћу на парламентарним изборима, којим се у члану 5 Нова “безуславно обавезује да припадајућа буџетска средства по основу једног посланичког мандата мјесечно преноси Покрету за Пљевља до краја мјесеца за претходни мјесец за вријеме трајања мандата Скупштине новоизабраног састава”.

Након што Нова није уплаћивала новац, Покрет је поднио тужбу, а Освновни и Виши суд су први пут пресудили у корист Нове. На пресуду је Покрет за Пљевља уложио ревизију, коју је прихватио Врховни суд, сматрајући да је потписани Споразум правно неупитан.

Након става Врховног, нижестепени судови су донијели пресуду у корист Покрета за Пљевља, па је Нова на рачун Покрета морала да уплати око 180.000 еура. На ту пресуду, Нова је изјавила ревизију Врховном суда, који је 20. марта ове године усвојио и укинуо ранију пресуду и поступак вратио првостепеном суду на поновно суђење.

Уколико би у поновљеном поступку суд донио пресуду у корист Нове, Покрет за Пљевља морао би да врати новац својим некадашњим коалиционим партнерима.

У међувремену је Покрет за Пљевља поднио још једну тужбу по истом основу којом тражи од Нове исплату додатних 50.000 еура за период од 30. септембра 2019. до 30. септембра 2020. године.

“Недозвољена одлука”

У уставној жалби, коју је у име Покрета поднио Петар Дробњак, адвокат из Бијелог Поља, наводи се да је Врховни суд “донио одлуку са различитим ставом исказаним о односу на своју ранију одлуку од 28. маја 2021”.

Наводи да је то недозвољено, “посебно што се Врховни суд у посљедњој одлуци упустио у правну ваљаност споразума за чију садржину је исти суд, пар година раније утврдио да је неупитна”.

Оваквом одлуком Врховног суда, сматрају подносиоци уставне жалбе, повријеђена је правна сигурност, јер је приликом доношења правоснажне пресуде 25. 10. 2021. суд био “везан чланом 415 Закона о парничном поступку”.

“Којим је прописано: ‘Суд коме је предмет враћен на поновно суђење везан је у том предмету правним схватањем на коме се темељи рјешење ревизијског суда којим је укинута другостепена пресуда, односно којим су укинуте другостепена и првостепена пресуда”.

“Како се и сада одлука Врховног суда Рев.бр.530/22 од 20. 3. 2024. године односи на предмет П.бр.2513/21 нејасно је уопште како би првостепени суд могао бити везан за два правна схватања истог (Врховног) суда…”, стоји у уставној жалби.

Подјећају да је Врховни суд у првом свом рјешењу навео да је “наведени споразум закључен у писаној форми, овјерен и потписан од стране овлашћених лица странака, због чега је његова правна ваљаност неупитна”.

“Нејасно је сада супротно резоновање суда највише инстанце, јер се ништа чињнично а ни правно није мијењало између доношења ове двије одлуке. Поступак по правним љековима је одлучујући за отклањање неправилности које су починили нижи судови, тако да је за оцјену да ли је поштовано право на фер суђење мјеродаван читав поступак.(ЕХЦР Барбера,Мессеqуе анд Јабардо пресуда в Спаин из 1988). С обзиром на претходно сматрамо да су у новом ревизијском поступку поступку грубо нарушена и обесмишљена, на штету тужиоца, скоро сва начела парничног поступка, предвиђена ЗПП-ом и зајемчена у чл. 6 (1) ЕКЉП”, наводи се у жалби.

У првој одлуци Врховни суд Црне Горе констатује да је неупитна правна ваљаност Споразума између Покрета за Пљевља и Нове српске демократије, да би касније исти суд из наводно истог чињеничног стања, у истом предмету, донио одлуку у којој “чак оспорава садржину Споразума”.

“Не може исти суд два пута давати различито тумачење истог доказа-споразума, поготово што је у првој одлуци навео да је његова садржина и правна ваљаност неупитна, а да таквим поступањем не дође до повреде права на правну сигурност у склопу права на правично суђење. Ово све посебно са разлога што су разлози који су сада наведени као укидни (да се треба поново испитати) суштински цијењени у ранијем ревизијском поступку с обзиром да је то превостепени суд у пресуди П.бр.5596/2018 цијенио тада као разлоге за одбијање тужбеног захтјева, али је након доношења те и касније одлуке Вишег суда у Бијелом Пољу Гж.бр.911/20 Врховни суд све то цијенећи укинуо нижестепене пресуде и заузео став и дао мишљење да се не може на тај тумачити споразум (већ према одредбама ЗОО-а и начела савјесности и поштења)”, пише у уставној жалби.

Наводе и да је одредбом чл.11 Закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања регулисан начин расподјеле буџетских средстава, па је ставом 5 “прописано да средства која добију политички субјекти који је на изборима наступао као коалиција, односно група бирача, расподјелују се у складу са споразумом, односно актом о образовању тих политичких субјеката, што указује да закључење спорног споразума између парничних странака није супротно принудним прописима, већ напротив, Закон о финансирању политичких субјеката и изборних кампања, политичким партијама даје слободу да споразумно распоредјују средства која остварују из јавних прихода”.

Тврде да је због оваквог поступања судова Покрет за Пљевља тренутно лишен своје имовине – средстава које му је тужени био дужан исплаћивати по Споразуму.

“Дакле, у правном систему Црне Горе не могу постојати двије одлуке највише судске инстанце са различитим правним закјучцима па је доношењем (друге) одлуке Врховног суда Црне Горе Рев.бр.5320/22 дошло до повреде права на правично суђење које се гарантује одредбама чл. 32 Устава ЦГ и чл 6.ст.1 ЕКЉП, те члановима 58 и 8 Устава а члановима 1 додатног протокола уз конвенцију од 20. 3. 1952. године и чл.12 протокола уз конвенцију од 4. 11. 2000. године ЕКЉП, па предлажемо да се утврди да је доношењем овакве одлуке повријеђено право на правично суђење, једнакост пред судом, те да се укине одлука Врховног суда Црне Горе Рев.бр.530/22 од 20. 3. 2024. године и предмет врати том суду на поновни поступак и одлучивање (иако је исти сада у току пред Основним судом у Подгорици)”, наводи се у жалби.