ДОГОВОР ИЛИ ЦРНА БРУКА
Како оно бјеше Кантов принцип? „ Звјездано небо над нама и морални закон у нама“. Звјезданог неба никад није фалило изнад Црне Горе, а морални закон је дефинисао Марко Миљанов својим „Примјерима чојства и јунаштва“, по коме је јунаштво бранити себе од другога, а чојство бранити другога од себе. Ових дана потврдила се стара народна мудрост која каже: „ Ко другоме јаму копа, сам у њу упада“. Мањинска влада Дритана Абазовића која је значила издају већинске изборне воље од 30.августа 2020.г и пактирање са пораженим режимом Мила Ђукановића доживјела је сопствени бродолом.
Ако је рушење Владе Здравка Кривокапића било трагедија Дританов бродолом је фарса. И као код сваког бродолома јављају се спасиоци. Тако је неименовани портпарол Стејт департмента поновио да САД сматрају да Демократски фронт не треба да партиципира у новој влади. Дакле, наставља се стара пракса диктирања услова ко може, а ко не може бити у Влади, наводно суверене земље. И тако то траје деценијама, уосталом тако су почела и дешавања у Украјини 2014.године.
Може ли неко замислити шта би се десило да неименовани портпарол МИП- а Русије, поручи да у Владу уђу само оне странке које се залажу за традиционалну Црну Гору, Његоша и Марка Миљанова. Вјероватно би Морача потекла узводно, а маузолеј би се обурдао низ ловћенске стране.
Али, није проблем у „пријатељима“, којих је увијек било и оваквих и онаквих, проблем је у нама. Давно је речено “како те од куће испраћају, тако те у селу дочекују“. Још приликом најаве пуча и формирања мањинске владе питали смо господина Абазовића зашто тим вајним пријатељима, који су му састављали Владу није одговорио.: „ Ако не могу они, нећу ни ја“. Тако би постао морална вертикала, модерне Црне Горе и исписао нове примјере чојства и јунаштва. Није нас послушао и прошао је како је прошао. Али, да чудо буде веће, његови “ студенти са Сорбоне“, од тада играју квалификације за лигу шампиона илити 44. Владу Црне Горе. Због тога су били спремни да подрже реконструисану мањинску Владу одричући се министарских фотеља. Какво улагање у будућност, а богме и ширину и дубину.
Али, највеће чудо, а бар у чудима Црна Гора не оскудјева, је што Дритан и Јоко промовишу нову Владу Бечића и Ђукановића, гурајући тако свој гријех у наручје онима који су гласали за смјену пучистичке Владе. А заборављају на своје чувено обећање како ће очупати мањинске странке из загрљаја Мила Ђукановића. Нажалост, по ко зна који пут се показало да је то за неке немогућа мисија. Шта је то Бошњацима код Дритана фалило да окрену „чифта“ према сопственој Влади.
И шта то сад смета УРИ и СНП да се врате побједничкој већини оствареној 30.августа 2020.г. Нико им не тражи да клекну и траже опроштај за свој гријехе. Али умјесто тога они покушавају, што би рекли млади, да направе „ трансфер блама“ нама који 30 година носимо свој крст борбе против режима Мила Ђукановића. Питање је да ли потписивање Темељног уговора може потријети черечење Зете и њено испоручивање на тацни Ивану Вуковићу, буквално ноћ уочи изгласавања неповерења Влади. Још један велики гријех мањинска Влада има према Пљевљима, јер ни Дритан ни Јоко ни „репом“ нису манули, а камоли покушали да помогну радницима „Вектре Јакић“ које је Милов кум Брковић оставио на улици.
Али хајде да се манемо сујета, ако се сви кунемо у Црну Гору и глас народа, сједимо за округли сто и покажимо да се отаџбини може служити и из фотеље министра, не мора се бити премијер по сваку цијену. Можда је решење за премијера човјек који је готово у свакој ситуацији показивао да има мјеру, а не припада ни Демократама ни УРИ. Или је можда партијски корисније бити премијер смијењене Владе, и организовати изборе, него сјести на сопствјену сујету, и бити министар у Влади која је израз већинске народне воље.
У супротном, узалуд нам што „небо нигдје није тако плаво као изнад Црне Горе“, ако она постаје све црња. Једном ријечју договор, или црна брука. А бруку може разрјешити само народ на слободним и демократским изборима.
Пљевља,
23.08.2022.